dok su se sitne pahuljice spuštale po vrelim usnama ždnje mi smo se ostali samo gledati. svatko sa svoje strane ulice. nismo se upoznali, ali smo se znali. gledajući u sive oči u kojima se pahuljice pretvaraju u vodu, a voda u suze, znala sam tko si. bio si jedan od onih za koje znaš da postoje, ali nisi dovoljno dobar za njih. predbacivala sam ti zbog toga što nisam tvoja. predbacivala sam sebi što nisam dovoljno dobra za tebe. polako sam željela nestati prije nego saznaš tko sam. nisam ti htjela dopustiti da uđeš u moj život jer bi bila otkrivena, opet bi bila sama.
srećom, imala sam pahuljice.
pahuljice su bile moj saveznik koji je zaklinjao pogled tvoj prema mojim manama. dopustio ti je da vidiš ono što želiš vidjeti.
pahuljice su bile izdajnik. previše ih je bilo pa si vidio neku drugu na način na koji se ja bojim pokazati.
pahuljica više nema, a nema ni tebe sada na drugoj strani ulice. moju propuštenu priliku je druga iskoristila. kao i sve druge prilike moga života.
Post je objavljen 09.07.2005. u 22:26 sati.