Dakle, završio je prvi dan "brzog čitanja".
Ivandić i ja nismo u istoj grupi, ali možda je tako i bolje, jer bi se inače vjerojatno zekali, a ja fakat želim brže čitat lektiru. Danas smo radili tehnike fokusiranja, opuštanja i fotokopiranja. Sve u svemu, meni je to išlo tako dobro (skromnost na djelu), da je voditeljica ostala zapanjena. Bila je tolko u šoku da me dvaput pitala jesam li ja već pročitala tu knjigu. Naprosto se sve slijevalo iz mene. Samim listanjem sam skužila o čemu se radi.
I Ivandić i ja smo se složili da je jednostavnije nego što smo mislili da će biti. U mojoj grupi je pola maloljetnika, a i voditeljica je zakon, tak da je atmosfera zbilja O.K. Samo neki tip od 40-ak godina tvrdi da mi lakše čitamo jer nemamo briga! Pa mislim stvarno... Živcira me što većina odraslih tvrdi da je njima teško. Ajde molim vas! Oni ne moraju nikog slušat, osim šefa na poslu. A mi moramo trpit i starce, profe, bake i sl. Ali neću se time zamarati, jer će to nažalost uvijek biti tako.
U mom životu ima jedna velika novost - postala sam odrasla! Znam da zvuči ko da tu neš glumim, ali fakat sam drukčija; totalno sam samouvjerena, vesela, opuštena... Baš sam ponosna na sebe. Onak, sve mi je drukčije, i pogled na svijet, na mene samu, na ostale ljude. Ali ipak volim kolibriće, znam da vas živciraju, ali meni su zakon, i pošto je ovo ipak moj blog, još ćete ih neko vrijeme gledati. U čast svog odrastanja stavljam i ženski simbol, ali ponavljam da sam se odrekla feminizma i da to ne stavljam kako bih vrijeđala muški rod. Joj, da! Kad sam već spomenula muški rod, moram još nešto reći; totalno sam zaljubljena! Ne da mi ga se sad opisivat, reći ću samo da nije iz skole.
Post je objavljen 08.07.2005. u 23:41 sati.