Ta je misao lutala tamo-amo polumračnim odajama njegovog uma da bi, zadobivši konačan i nepromenljiv oblik, izronila.
Bila je takve siline da nije mogao, i da je hteo, da je obuzda; od onih što uzimaju od jednih mnogo, od drugih malo, dok treće pod svoje okrilje stavljaju. Bila je to misao ogromne razorne snage i stvaralačke moći, dostojna Boga; jednostavna i svakom prijemčiva, a pokatkad nelogična i nestvarna.
Još uvek nesvestan njenog postojanja, izgovarajući reči molitve, izrekao ju je.
Jednom izgovorena, preobražavala je sve; ostavši nepredvidiva i sveprisutna, retkima dostupna.
Nenad Krga
Post je objavljen 12.07.2005. u 02:12 sati.