Melj melj melj melj. Čudan zvuk je dopirao do mene. Melj melj melj. Odjednom sam ispao iz neke mašine. Došao sam na svijet. Znači rođenje tako izgleda. Neki čiko me uzeo u naručje i počeo mijesiti prstima. Ej, lakše malo moronu u bijeloj odori. Neki ljudi misle da ako su bijeloj odori mogu činiti šta oće. Dobro me osmotrio i nakon što se nasmiješio stavio me u neki celofan. Ima nas pun kufer. Oduvijek sam želio imati puno braće i sestara. Isti su ko i ja. Opet su nas poklopili celofanom da se ne prehladimo. Pa koji nas pennis pokrivaju pa stavljaju u frižider. Ništa ne kužim. Vade nas ujutro. Valjda sada idemo kući. Neki čudan lik sa masnim brkovima nas uzima u naručje. Pa nije nam valjda to babo. E jesmo maleri. Vozimo se autu. Sve je puno nekog luka i lepinja. Gladan sam. Kmečim. Nitko me ne čuje. Stigli smo. Babo zviždi neku pjesmu. Mislim da je "Ne klepeći nanulama". Kako ja znam da je to ta pjesma? Babo nas ne baš nježno rasprema. Alo lakše malo, polomićeš nas. Ne jebbe nas 2 %. Čujem neko cvrčanje. Dimi se. Ufati nas petoricu odjednom. Baca nas. Konju babo pa nismo ti mi yo-yo. Padamo. Vruće je, jako je vruće. AAAAAAAAAAAAAAAAAAA. Sprži mi se guzica. Vrtim se i vrtim se. Ne mogu više. Skačem sa rešetki. Babo me fata nekom velikom vilicom. Lupa me po glavi lepinjom. Tako ti je kad ne slušaš starije. Polijeva me nekom vrućom tekućinom. AAAAAAAAAAAAAAAAAA. Peeeeeečččeeeeeee. Nisam tako zamišljao roditeljsko kupanje. Babo se okreće i reže luk. Koristim priliku i skačem sa te čudne vruće naprave sa gorućim podom. Pločice fino hlade. Sada je bolje. Prilika je za bjekstvo. Džamp džamp džamp. Uskačem u ćenifu. Lavabo je tamo. Saću se rashladit. Penjem se do lavaboa. Odvrćem vodu. Umivam se. Ladi pravo. Pogledam se u ogledalo kad ono AAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA. Pa ja sam ĆEEEEEEEEVVVVVVVVVVVVAAAAAAAAAAAAPPPP…!!!! to doooobarrrrrrrr, srednje pečen. I kao Narcis u priči odmah se zaljubim u sebe i pojedem se ko metak….