Evo me na poslu.
U subotu sam prisustvovao izvesnom sumnjivom skupu na kojem sam izložen poruzi i pokušaju otvorene diskvalifikacije. Pojedinim prisutnim svečarima nije se dopao moj novi ram za naočare. Tom prilikom saopšteno mi je da izgledam naročito matoro i pohabano, da taj ram ističe moje spojene šumaste veđe, usitnjava moja pomućena ogledala duše do veličine glistinog govanceta, podcrtava izraslinu na sred lica koju samo s puno umesnosti i takta pristojan čovek može nazvati nosom. Ubrzo se, međutim, stvorila i frakcija koja je novi ram hvalila, trudeći se da nadglasa žučne nasrtaje šačice moralnih kepeca koji su neuspešno i bez argumenata devalvirali mene kao vesnika nove estetike. Među braniteljima najagresivniji su bili oni oštećenog vida, razume se. Zavađene grupe su se sukobile, poteglo se teško oružje, tako da je ceo kvart goreo. Posle teškog pijanstva i prizora besmislenog nasilja povukao sam se na počinak.
Do skoro bih se smejao ovakvoj zgodi. Mene su međutim stigle ozbiljne godine. Rešio sam da se povučem. Daću otkaz, reći zbogom svojim lažnim prijateljima i kupiću svinju koju ću obučiti da traži tartufe. Živećemo mirno, u kućici u predgrađu, i najveći deo vremena provodićemo na svežem vazduhu, u veselom lutanju po šumi i lugu. Vodiću svinju na koncerte Bjelog dugmeta i drugih bendova. Poneki izlazak u operu, na koktel u stranu ambasadu, na ludovanje u karnevalskoj noći koju paraju vatrometi gde će svinja biti maskirana u setnog Pjeroa, a ja u svinju. Razumećemo se pogledima i ortački deliti zarađeno. Džentlmenski ću ponuditi ugovor sa podelom profita od nađenih tartufa fifti-fifti. Pa nek svinja stavlja u banku ili nek zelenaši, meni je sve jedno. Neka svinja jednom bude svoj čovek.
Rođak Deda nagrabusio je na basketu i sada leži kući sa istegnutim ligamentima neke od nogu. Dedino ime ovde izgovaram sa pijetetom. A još prošle nedelje bio je tako veseo. Silno me je zabavio. Raskravio se neuobičajeno za svoju poslovičnu, staračku zakopčanost i ispričao nekoliko poslastica iz detinjstva. Rođak Deda bio je član rok benda. On, Aca zvani Aca Trta, jedan Toda i neki Baki.
Nešto je falilo da budu baš pravi bend. Naime, nisu imali instrumente. Ali jesu probali.
Tek, imali su i nešto pripremljenog materijala. Najveći hit bila je pesma «1. maj». Išla je otprilike ovako:
«Mi idemo na uranak
da jedemo kačamak», i još:
«Prvi maj
danas i sutra
Prvi maj
juče i prekosutra».
Grupa se zvala «Narcisi». Obećavaju rejunion i veliki koncert u glavnim gradovima bivše SFRJ. Uskoro. Čim se Deda podigne iz bolesničke postelje.
Post je objavljen 05.07.2005. u 11:00 sati.