Bacim ja udicu 156 metara uzvodno, a udica padne ravno u usta somu dvjestokilašu koji je sav sretan proguta, pogladi brkove, mahne mi perajom i uskoči u moju ribičku torbu. Torba pukne, a som ostane na suhom. Ispričam mu se zbog te nezgode i zamolim ga da pričeka dok mi žena sašije veću torbu. Kad sam se vratio, soma nigdje, a na zemlji ceduljica. "Budući da mi ribe ne znamo govoriti, pišem ti ovo pismo moleći te da mi oprostiš što te nisam mogao čekati na suhom. Naišao je, naime, drugi ribič koji me je smanjio na pet kilograma i odnio me doma."
- Aha, to sam bio ja! - lupi se u prsa Njem.
- I vi Njemu vjerujete? - razljuti se Tko.
- Tko pretjeruje - Njemu se vjeruje! - uglas će ribiči, nataknu mamce i bace udice u Savu. Sutra će si kupiti nove.