prekinila je sa mnom...OPET, a taman san se ponada da će ova (5.) veza napokon ispast
dobro. ona
očito nije tako mislila. Kad mi je to rekla svit se samo srušija, nije me više bilo
briga za
ništa, u tom mi trenutku nije ništa zanimalo, sam san sebe pokušava uvjerit da je to
ružan
san...ali nije bija. želi da ostanemo prijatelji, ali neznan kako bi to izgledalo,
jer neznan
kakav bi prijatelj bija sa osobon koju volin više i od samoga sebe, ne
lažen...obožavan je,
obožavan njenu crvenu kosu, njene oči i pogled, njenu kompliciranost, njen glas,
njene ruke,
njene usne, a najviše od svega obožavan one sitnice zbog kojih je POSEBNA!
Sad san doma i totalno san u kurcu, neželin nikome govorit da smo prekinili u nadi da
se javi i
kaže da to ne želi, ali ne znam oće li to učinit...nadan se, ali sumnjan...
slušan đurđevdan na RTL i iako san bija na koncertu i onda me skoro rasplaka, ali
sada suze se
samo kupe, osjećan prazninu, u glavi mi se ponavlja stih "đurđevdan je, a ja
nisan s onom koju
volim", želin zaplakat, fali vrlo malo, ali jednostavno ne mogu, želin, ali ne
mogu, isto tako
nisan moga na onoj klupi, na kojon san sidija po ure bez riči i gleda u jednu jedinu
točku.
gldajući u tu jednu jebenu točku, točnije žar duvana koji je dimija između mojih
prstiju
razmišlja san o svim lipin trenucima koje smo prošli zajedno, i s vremenom su se
izgubile sve
ostale stvari osin tog žara, nestale su kao i sve ružne stvari kojih se ne želin
nikad više
sitit.
Ne mogu više, iden....
Post je objavljen 03.07.2005. u 00:05 sati.