Evo, na moljenje nekih od vas stavil bum sutra brojač. Lijepo bum otprl blog, uključil auto refresh svakih 5 sekundi pa nek nabira. Pa si vi mislite. I muziku bum vam stavil tak da vam trošim bandwidth! HA!
Enivej, baš sam se vratil iz grada. Je, istina, rano sam se pokupil, ali, jebiga, umoran sam. Danas sam opet imal borbe sa faking cijevima (vidi post od neki dan). Još da sutra pomognem starom to popilit i nadam se da ih više nikad nebum videl! Šta je još bilo... E, da, staru sam danas skoro zadavil! Donese ona danas fino ručak na stol, osliće, cijele, spečene u rolu. Nije da sam neki ljubitelj ribe, ali bil sam gladan pa navalil ja ko Hitler na Židove (a jesu mi usporedbe u zadnje vrijeme...). E sad, budući da sam ja onak kulturan dečko neću ja prstima nego fino uzmem ja vilicu... Samo kaj nije bila vilica! Zamislite, jedem pečenu ribu, a na stolu same ŽLICE! Pa kaj ona misli, da bum ribu sa žlicom jel? Inače je ona užasno nabrijana na te žlice i ja i stari ju uvjek psujemo da nam da vilice (valjda oče uštedit na pranju, ono, prvo juha pa tjestenina, sve s istom žlicom), ali ovo je fakat prevršilo svaku mjeru! Ironično, na stolu je bila jedna vilica i to u zdjelici sa narezanom ciklom. Ono, jedina stvar na stolu koju, teoretski, možeš sa žlicom jest, ali ne, tam je vilica! E žene, žene...
Da vas ne gnjavim sa dugim postovima (i da me ne čuje stara kak nabijam po tipkovnici u pol dva u noći) ja ću ovo fino završit. Eto. Kraj. Koniec. The End. Die Ende. Laku noć (ili dobro jutro, kako kome)!
Post je objavljen 03.07.2005. u 01:34 sati.