Skočim iz kreveta i krenem prema vratima. Vrata crna kao noć - tek kroz sićušnu rupicu dopire tanka zraka.
Tu mora biti nekakva kvaka - pomislim i počnem pipati po vratima.
Pipam, pipam, ali kvake ni od korova.
Sto mu rogatih stvorova, ta pustite me van! - izderem se uzrujan.
Pustili su me van, a vani se talasa pšenica. Sad vidim da mi je bilo bolje u krevetu punom stjenica nego u cik zore na kombajnu.