Šta da odgovorim ako me neko upita: Zašto pišeš blog?
Iz filma 2046:
Ranije... kada su ljudi imali tajnu koju nisu želeli da dele, popeli bi se na planinu. Našli bi drvo i izdubili rupu u njemu. Šapnuli bi tajnu u tu rupu, i zatvorili je blatom. Tako je niko, nikada, ne bi otkrio.
Nedavno sam zavoleo reč: verbalizovati. Koristi se u kontekstu: verbalizovati ono što osećaš.
Imam potrebu da verbalizujem ono o čemu razmišljam. Misao se vrti u glavi; misao je izrečena ili zapisana. Iskorak je učinjen. Da li bih verbalizovao tako što bih napisao na papir i zaključao u fioku? Možda, ustalom tako su ljudi nekada pisali dnevnike. Ali... bitna je mogućnost interakcije. Da li je usamljenost uzrok izražavanja na ovaj način? Možda samo malo. Jer i kada sam bio blizak sa nekim, nisam delio sve što bih sada napisao u blogu (pogotovo ne u ovakvoj formi). A možda sam oduvek u suštini bio sam, i onda kad je bilo (bliskih) ljudi oko mene. A možda je svako, uvek i pre svega, u suštini - sam.
Bilo kako bilo, ne želim biti drvo na planini.
Post je objavljen 30.06.2005. u 11:49 sati.