Uh, stajao sam sinoć na Ljubljanici, bljesnula je munja ko iz dr. Frankensteina i istovremeno se začula grmljavina što me otpuhala dva koraka natrag. Zrak je smrdio po elektricitetu a ja sam bio sretan ko da mi je netko oživio abnormalni mozak, samo sam čekao da iz zemlje počnu izranjati ogromne mračne spodobe tupog pogleda i obješenih ruku i da mi priđu te da tada svi šutke ne obaziruć se na oluju krenemo put najbližeg groblja...
HAHAHAHAHA
Post je objavljen 30.06.2005. u 10:35 sati.