tekst koji sam htjela objaviti sinoć... al nikak da se ublogam...
Konačno su stigli!!! Plodovi mojeg rada!
Na tekućem računu… lijepa svotica kuna… veselje i pitanje «Što ću si kupiti?». Nisam još odlučila ali imam neke ideje… parfem, MP3 player, audio CD-i, noćne lampe za spavaću sobu, perle, sandale, ne znam… dat ću si oduška…pogotovo što je ovo prvi dio. Drugi, malo veći, tek treba stići na račun. A onda… MSY ide u pohode po trgovinama :-))
A kad smo već kod kupnje…
Mrzim kupovanje obuće. Jednom sam o tome nešto pisala. Kad god moram ići u kupnju, oboružam se strpljenjem i spremna sam na obilaženje stotina trgovina. I dok promatram i pregledavam zgodne sandale, cipele, čizme, sa strahom pomišljam kako moram postaviti to glavno pitanje «A imate li broj 42?» i biti spremna na nasmiješeni odgovor «Ne, na žalost, ali imamo od ovog modela broj 40.» Ha!!!!???? «Hvala, nemojte se truditi.»
Ili biti spremna na odgovor «Evo, samo da pogledam. Imamo, izvolite!» Uz puno nade obuvam ponuđeni predmet i ustanovljavam da je dužina ok, al je usko za palce, da je široko, al nedovoljno dugačko, da je dobro, ali da se mali prsti žuljaju (ah te kurje oči), da je obuveno, ali neudobno i tvrdo za hodanje… itd. itd. itd…. mrzim kupovanje obuće.
No, onda ipak, nađem… Nađem ono što stoji kao «saliveno» i kupujem, kupujem bez obzira na cijenu… no, danas nije bio taj dan!