danas sam plakala...puno...zbog jednog komentara...stvarno posebnog..od osobe koja mi trenutacno znaci sve..a i kojoj je post bio upucen..i rasplakao me..ma mali fala ti..to mi je stvarno puno znacilo..hhe..rasplakao me jesi..ali kao da je to nesto novo..sam ti zelim zahvalit..sto si tu.-..kao sto si i uvik bio....hvala i vama svima..puno mi je znacilo..joj..jos uvik placem...a sto ces..uvik si znao dirnuti u moje srceko..a sto reci..hvala ti mali moj...zbog svega sto mi znacis..zbog toga sto si moj zivot uvik znao ispuniti..makar samo na one trenutke..rijetke..a tako posebne..znas mali.. uvik ces mi biti nesto posebno..ono sto sam imala vise nego ikoga bez da sam te uopce imala..hm..ne kuzim ni ja..ali kao procitas..zelim da znas da mi je stalo..i da ne bi moje srce puklo..bar ne vise..nego sad.,,..i hocu da znas..ja sma se citavo vrime bojala za tvoje..bojala sam se da ce puknit..da cu ga ja slomit..a sad..sad je kasno za sve..ali ne..nije..ja bi tebe jos uvik u zivotu..makar kao prijatelja..jer ti..ti si uvik mogao staviti osmjeh na moje lice..uciniti me potpunom..sretnom..samo zbog sebe..i to ne bi htjela izgubit.. makar to znacilo..biti priajtelj..ostati prijatelj..nemoj dopustiti da prestanemo..da nestanemo..molim te nemoj...
Post je objavljen 28.06.2005. u 00:00 sati.