Još jedan lijep dan. Obožavam takve. Energija navire. Duh mi se hrani. Ajme hrana.. Hedonizam. Anakreontika. Vino. Zaleđena kruškovac kola u frižideru. Volim ih.
Jednostavnost. Hm da. To pali samo u ovakvim trenucima. Ili ne? Primjećujem da je dvojba neophodna. Jeste li ikada ogulili naranču i odjednom osjetili val sreće? Ja jesam. Dugo sam jela crvene naranče(koje naprosto mrzim), naranče s koščicama, one suhe i mlohave, bezukusne, tretirane pesticidima,....a kada sam napokon našla jednu sočnu i bogatu... Sreća, oduševljenje, ispunjenost, zadovoljstvo. Mislite, pa zar zbog jedne naranče? Da dugo dugo ne jedemo trule naranče ne bi nikad pronašli sreću u onoj dobroj koju čekamo i priželjkujemo. Ili ne??
Post je objavljen 28.06.2005. u 00:01 sati.