javio sam se na telefon, i kad mi je rekla kakvo sam džubre na telefon, kroz suze, osjećao sam se jadno, i najrađe bih je zagrlio .. ali bila je ljuta i bijesna i povrijeđena, nije mi dala mnogo da kažem, rekla mi je da mi je išta značilo njeno obećanje, kojeg nije dala tako lako, ne bih se tako ponašao i sve to joj napisao, rekla mi je da me ne poznaje, da se pita tko sam ja.. i ja sam šutio.. a što sam u tom trenutku boli mogao reći, osjećajući njenu bol boljelo je i mene.. i ne volim kada pati.. to me boli.. rekao sam nemoj plakati.. i već sam bio njen i osjetila je ona to i počela bjesniti. opet sam šutio.. fališ mi fališ mi.. duša je u meni vapila da joj rečem, ali ja sam i dalje šutio...
Post je objavljen 27.06.2005. u 08:29 sati.