Moja je oduvik bila sa voljenom osobom stvorit novi život!
Prvi dio želje je ispunjen, jer voljenog već iman. Na drugi dio nadan se da neću još dugo čekat. Zašto sam bila tako lina pa još nisam završila fax?! Još malo...
Naravno da nam je prioritet da sve bude u redu i da beba bude zdrava! On bi strašno tija sina. Meni je sve isto. Ali s obziron da želim više djece, oću i curicu i muškića. Ako mogu birat prvo muškića. Tako da poslin malu skroz razmazim. Obično ljudi imaju spremna imena. Lagala bi kad bi rekla da ih ja nemam. Imam nekoliko, ali ni za jedno nisan posebno vezna, uostalom ne mogu svojoj budućoj bebi dat ime prije nego li je barem osjetim. Ili vidim. Nemam ništa protiv davanja imena po nekome iz obitelji, to mi je simpatično, uostalom zovem se ka moja mama! Ali s druge strane nema te sile da bi dala ditetu ime koje ne volim. Imenom ga obilježiš za cili život. Znam da se na mene neće zvat. To bi već bilo previše. Tri iste u obitelji, uf. Osim ako budem imala toliko dice da mi ponestane mašte. Ali mi se zato sin uvik može zvat na svoga papu jer volim njegovo ime. Pa doma imaš velikog i malog. Baš dobro.
Post je objavljen 23.06.2005. u 17:25 sati.