Ne vjerujem. Jebeno ne vjerujem. Svi moji stanodavci do sad bili su jebeni retardi. Sa žalošću moram izjavit da je tome tako i ovaj, x-ti jebeni put. Nakon valjda 14 seljenja, pičaka materinih, naivno mišljah da sam konačno našao mjesto di me niko neće jebat. Ali NE. A-a. Nema šanse. A-fakin-a. First and foremost, i ova baba je luda ko kurac. Mislim, nekaj jebeno nevjerojatno. To je žena koja posjeduje pol hrvatske u nekretninama ali KUKA. Da, ona je meni kukala satima da joooj svi su ju zajebali u životu jooooj ja valjda neću joooj. Jebao te jebeni joj luda babuljago, luda poput tuljana na suhom, u stupniku, u nečijem štaglju. Ja MRZIM bit podstanar. Počelo je ovak. Neki dan, ja se vraćam doma bezbrižno poput zrake svjetlosti što sramežljivo no veselo proviri jutrom, ne bi li pomilovala glave stanovnika ove presmiješne planete. I vidim. Vidim da je dvorište pokošeno i suđe oprano. Ja sam PLATIO svoju privatnost posuđenim novcima. To je moja PRIVATNOST sad. Odjebi od nje, babo s nekretninom, odjebi snažno. Ali nije. I sad, stvar koja to sve nadjebe samo tako. Jednom sam se odselio s bratićem. Tamo je bila šokantna situacija babuljage nad glavom u 11 ujutro. "A dečki, kaj, ne idete nikud?" Kaj te boli kurac?! AAA. Aa. A! Ono, bijah mlad, s mišlju da mi se to neće nikad više ponovit. Ne da se ponovilo jednom, nego se nastavilo ponavljat. Ali ovo...
Probudio nas je poluretardirani bradonja plešuć ples prizivanja boga imbecila po sobi. Ne, ne šalim se. Kroz san čuh debilane. Probudih se. Iznad je stajao bradati čovjek ponavljajuć - "A makn' a'to jebem't mater" na čistom brđanskom. Bez zajeba. Šok! Nevjerica! LUD! Prva stvar koju bi svako pomislio u momentu jest - "što retardirani bradonja s brđanskim naglaskom radi u mojoj sobi?". Ali ja to nisam pomislio. Ja sam ZNAO kaj radi. DOŠO ME JEBAT. Uvijek me dođu jebat. Uvijek. Imaju detektor za nizak prag tolerancije na retardirane ljude u spavaćoj sobi dok spavaš. pa dođu. Ako ima jedan jebeni retardirani tip u selu, meni će doć u sobu ponavljat. "A makn' a'to jebem't mater". Reko sam mu a? Jebote pas, zaspao sam u 6! Ni 11 sati, retard ponavlja jedno te jebeno isto. I ne mislit tu kak mi je išao na kurac pa je retardiran. Ne, on je retardiran. Ekipa iz malnara je glomazno intelektualna za ovog idiota. Razbio sam krmelj čistom snagom volje i izašao van. Tamo je bio još jedan glupan. Ovaj je bio samo glupan. Imamo dakle retarda i glupana. Prekrasno. I sad, gledam ja taj traktor radi kojeg ja kao moram maknut auto i reko pa može proć, koji vam je kurac. Ali neeee. Traktor mora U dvorište. Oni su došli pokupit pokošenu travu, pritom mi ulazeć u spavaću jebenu sobu dok spavam te seruć da zakaj mi auto nije u dvorištu. PLATIO SAM DA BUDE ISPRED DVORIŠTA JEBEMTI MATER RETARDIRANU! Kaj te boli kurac di mi je auto majmune? Glupan se predstavio kao očuh od gospođe koja mi je iznajmila kuću te reko da kaj ga ja sad jebem, da maknem auto i gotovo.
Posjeduje mi se bomba. Posjeduje mi se tolika bomba da to nije jebena istina. Ili vlastita nekretnina koju NEĆU imat nikako, osim ako se ne počnem bavit kriminalom. Al ozbiljno razmišljam da babu nekak sprejebem. Matere mi. Pa kakvi to poluživotni oblici smiju posjedovat mjesta za život? Trzam se u ritmu psovke retardiranog bradonje i vlastita sjećanja. Želim se tuć. Ali skuhao sam kavu za početak. Bojim se ić natrag spavat da mi brada ne uleti. Ovo NIJE istina. Ali oh, drito, pa ovo jest istina. Pričaš sa sobom, drito. Pred ljudima. Malo si poludio. Odi kupi oružje vatrenog karaktera. Da, da. Glup si. Propucaj nekog. A sebi slomi gležanj. Čelom.
Post je objavljen 22.06.2005. u 11:11 sati.