Evo me samo na minutu, da vam mahnem, da znate da sam živa i zdrava (više živa nego zdrava, al Bože moj, upala mjehura još nikog nije ubila, ne?) Tu sam, nisu me oteli zločesti vanzemaljci kako bi vršili na meni seksualne eksperimente, nije me ćopila ni albanska mafija zbog razotkrivanja njihovog paklenog plana da ćevapima umore Antu Gotovinu, nije me ni pojela mutirana biljka mesožderka. Samo imam jako puno posla. Dobra vijest je da će kapnut i nešto ekstra love, što znači da bi vaša Cookie ove godine napokon mogla svoje pozamašno, iako AeroBikom dosad već pomalo učvršćeno dupe (puste sanje), odvuć put Jadranskog nam mora. Ali samo možda. Ako u međuvremenu opet ne ode neki misteriozni dio na autu za čiji popravak treba izdvojiti par somova kuna. Ili ako Slavonska banka iznenada ne skuži da je minus od dva dinara koji sam 1986. napravila na knjižici koju su mi mama i tata otvorili za svjetski dan štednje u međuvremenu narastao na 20.000 kuna, koje moram pod hitno platit ili će me prodat u dužničko ropstvo. Nikad se ne zna.
Danas si odvojih malo vremena da obiđem moje drage blogere i vidim šta ima novo kod vas, i prođe dva sata ko od šuba, a mene grižnja polako savjesti mori... Za dva sata sam mogla dvajst strana prevest! To bi bilo to, sad kidam nalijevo (bez političkih konotacija, molim), idem radit dok mi urednik nije poslao albansku mafiju da mi polomi noge, što, složit ćete se, ne bi bilo baš zgodno. Nije da su neki reprezentativni primjerci, te noge, al dobro su me služile ovih dvajspet godina što ih provedoh u ovoj našoj dolini suza i nekak su mi prirasle srcu...
Nastojat ću s vremena na vrijeme naletit u vaše butige da vidim šta vam je na pameti, a vi mi ostajte dobri, lijepi i pametni kao i uvijek, ne nužno tim redosljedom.
Puno vas voli Cookie...
Uz onaj neizbježni...
I'll be back!! (izgovarati s njemačkim naglaskom, naravno)
Post je objavljen 19.06.2005. u 10:26 sati.