Marketing
Nešto sasvim osobno, ma lažem.
To se samo meni može dogoditi, u pet minuta mi se dvaput ugasio komp i sve napisano je nestalo…
Hajde nakon prvog puta sam nešto i spasila, ali nakon drugog je sve nestalo i sad što da radim?, taman bih još trebala svaku rečenicu posebno spremiti, ma moš si mislit…
Užasno kako me ovaj glupi komp isprovocira u tako kratkom vremenu, a čak sam ga ovih dana izbjegavala i sad kad ga se poželim on mi čini takve gluposti…
E zbilja nije fer, bolje bi mi bilo da okrenem ovaj Ustav i štošta pročitam ali od te nevolje sam i pobjegla i sad sam došla drugoj…Neka se svi gone gdje im je mjesto..
Nije ni čudo što sam tako nervozna, ova me vrućina ubija, trebala bih se presvući, a baš mi se ne da, bar ne dok ovo ne završim…
A još sam ja danas pridonijela ovoj vrućini, zapalila sam vatru u svojoj pećici i pogoršala dvostruko situaciju, glup potez, nema što…
Nadala sam se da će izgoriti svi oni silni papiri koje sam neumorno trpala u pećicu ali ne. Jedino što sam dobila je nepodnošljiv dim u sobi, stvorila se gusta magla, ali ne iznad Zagreba već iznad mog kreveta. Takvu glupost mogu samo ja napraviti, a donekle sam stvar spasila tjerajući dim kroz prozor, ali smrad se još dugo osjetio, pa nije ni čudo što mi je sada tako vruče. Zanimljivo je da mama i nije baš pomislila da je to neka palež već je rekla da se osjeti miris cigareta, ali kako zna da ne pušim nije baš pretjerano bila sumnjičava…Svaka čast mama što ne sumnjaš u svoje «drago» dijete!
I sad što sam uopće htjela napisati?, nije važno… Štošta mi se ne da pa što da drugo radim nego da neumorno lupam po ovoj tipkovnici. Ona me još jedina sluša, mada ne znam kakve koristi od svega toga ali eto, sve dok uživam lupajući po njoj neću je ostavljati na miru.
Dragi moji pozdravlja vas jedna dimnjačarka i nadam se da će treći pokušaj objave posta uspjeti, odoh sad gledati onu šugu…ma ipak bolje ne….
.
Post je objavljen 19.06.2005. u 00:55 sati.