U Uskoplju se pripovijeda: «Za vrime Turske kod nas cure se nisu smile udat za koga su one tile. Ako bi beg koju zabegeniso, morala je poć za njega i protiv svoje volje ili bi bila mrtva.
Tako ti je bila dobra i lipa divojka Anica. Nju je zabegeniso turski beg i jednog dana skupi svatove pa dođe po divojku.
Kad su turski svatovi došli blizu kuće, Anica ih ugleda i pobiže na druga vrata te ode do stine podno Kalina i baci se odozgora. Kad su Turci došli u kuću, a Anice nije bilo, pitali su di je, a niko ne zna te uzeše oružje i pobiše svu čeljad.
Anicinog oca svezaše konju za rep, odvedoše ga i obisiše».
(
Kazao 1998. godine u Uskoplju Ilija Barnjak, rudarski umirovljenik iz Krupe kod Uskoplja, rođ. 1925. godine)