Kojeg li veselja danas. Obečali smo joj mobitel ali u neko doba do 8. rođendana, bez fiksnog datuma. I napokon samdanas uzel stari Alcatel 511 i sve kaj ide s njim od starog, njemu smo uvaljali ženin stari MT50. I tako je mal postala ponosna vlasnica nove Nokijice. Došel sam doma, a ona je norila. Niš preveć, al se nije htela smirit. A onda sam joj rekel da ju, ak se smiri i ak odemo gore, čeka iznenađenje. A znala je da joj namjeravamo kupit mobač, pa me čude njeni upiti kaj sam joj kupil: su ribice, jel papiga... Izbrojala je jedno pet, šest vrsti životinja. Ko da ih doma nemamo dost. A kak se iznenadila kad je već danas dobila mob... Za 48 kuna nije ni loš, sa brojem i laganini cijelu godinu bu joj stizala lova. A nek joj..
Idem sad malo čitat druge blogove, ajd čitam ose.
Ah da, za kraj vic kojeg se nisam mogo sjetiti prošli put:
Dođe japanac u Mujinu trgovinu i kaže:
- Cin ying voung Pepsi.
A Mujo zbunjeno odgovori:
- Limenku čega?
P.S. Čini mi se da nemrem ponekad metnut komentar na tuđi blog.. Il me brišu?
Post je objavljen 16.06.2005. u 21:46 sati.