Pregled posta

Stosedam govana od dvjestočetiriodbjegla papagajabezlijevogjajeta

Koji sam ja faking baksuz.. ljudi moji, pa ja nemrem vjerovati.
Though sam o tome već pisala, ja opet nemrem bilivet. Da ga jebeš u svim pozama, nemrem.
Da krenem od početka?
Ajmo. Svi zajedno. Udobno se smjestite, fesn jor sitbeltc, prestanite komunicirati s Desankom i prisluhnite što vam moji prsti govore..

Evo vam lijepo moja divna slika. Od svih tih sranja kaj mi se događaju malo sam ostarila, "posedela" kak se to kod nas veli.. i zaredila se jer mi skriva sijedu kosu, ne moram trošiti lovu na boje kojekakve..

No, da počnem.. jelte..

Znate da sam u četvrtak išla u Osijek, na dogovoreni ispit.. na što mi je profa rekla nek dođem u utorak, ali nek joj pošaljem sms u ponedjeljak.
Poslala sam joj poruku u ponedjeljak i profesoru u utorak da podsjeti profesoricu za ispit (da njoj, jelte, opet ne dosađujem, a profesor je prva liga - ali ne ispituje on..) i tako.. nakon trosatne vožnje i psihičke pripreme za ispit došla ja, uvjerena u pobjedu, jelte, sva sretna i ozarena ko beba dok vidi nešto što se lako razbije..
I tako ja naivna sjedim pred kabinetom i eto profesora..

O profesore, dobar daaaan, pa kak ste, ima kaj posla u zadnje vrijeme, bla, jel tu profesorica?
Ona ti je baš sad otišla kući, bolesna je.
Zajebavate se?
(pokriva usta rukom)
(pokrivam usta rukom)
Zezate se, profesore, jelda, priznajte, zezate se?
Ne, stvarno, otišla je jer je dobila neku virozu.

Ja u šoku.. nisam ljuta, nisam bijesna, nisam vlažna.. ništa mi nije.. Još nisam registrirala kaj se događa.. Sve mi nešto u magli.. Ko da imam mrenu na očima.. Lijevo oko - kritično stanje.
BAŠ je dobila virozu u 4 minute prije mojeg dolaska i MORALA je hitno kući.
Dobila ja tik. Trzam, trzam, sve me nešto trzavica hvata, no uspijevam otipkati broj telefona gospođe profesorice.

Dobar dan profesorice, predstavim se.. bla.. ja sam došla na ispit za koji smo se dogovorile..
Joooj, kašlj kašlj, ja sam bolesna, kašlj kašlj šmrklj, dođite u četvrtak, šmrklj.
Ali, profesorice, ja sam došla iz Koprivnice.. bla.. cijela povijest bolesti, tikova, jmbg roditelja, gdje rade i od čega boluju.
Nazovite me u srijedu da se dogovorikašljmo u četvrtak za ispit, šmrklj.

Ja ne vjerujem.
Nema se smisla svađati, uistinu.

Nakon par trenutaka usiljenog smješkanja pred ogledalom i smirivanja sebe gledajući kako neka polumrtva buba miga po pločicama, nazvala sam frenda da odemo na cugu.
Bla.
Našli se i s drugim frendom. Prvi frend (vozioc motornog vozila) je morao negdje nešto pa smo ja i frend numero 2 ostali na cuZi.
Vlak ide u 16:20 (tak je išao 4 godine)
16:00 zovem frenda 1 nek dođe..

Jooohoooj ja sam ti u Josipovcu.. bla.. idite vi pješice.

Ja luda, pomirena baksuznom sudbinom..
Trčimo frend 2 i ja, klavir on, nosi moju torbu.. trčimo mi.. trče moje dvije grudi.. trčimo pored kafića (mnogobrojnih) gledaju muška oka (mnogobrojna) u moje rodne grude koje trče s nama (moj ego uživa).. trčimo svi.. vježba.. aerobna ciklička prirodna kretanja uvijek su dobrodošla..
Ulijećemo u stanicu u 16:15
Vidim zadnji vagon vlaka..
Kondukter mi maše.. ja trčim još koja 2,74 kilometra za vlakom po tračnicama, stajem na svaku dasku, masa se skupila u zadnjem vagonu, gleda kako trčim ali nitko ne povlači crvenu ručicu za slučaj opasnosti.
No, serem.
Uglavnom, vidim vlak.. kako odlazi.. još mi govno trubi na odlasku.
Vozni red se promijenio.
Više vlak ne vozi u 16:20 nego u 16:15
Divno!
Baš sam bila.. vesela, oh, majko moja, vidiš li me sretnu i ispunjenu?
Ne? Pa kak?

Nakon toga i žmikanja majice, jerbo je vani vladalo 729 stupnjeva Celzića, carstvo gljiva, odlučila sam "kazniti" frenda 1 i ostati spavati kod njega (to je bio posljednji vlak za KC)
Ali, bar sam si kupila četkicu za zube za putovanja. Ona koja ima poklopac i kurčiće. Nebitno.

Nakon cjelodnevne kave i šetnje i tak.. frenda 2 odvozimo kući, a frend 1 i ja odlazimo k njemu. Njegova mama presretna, i tata.. oni me obožavaju.. već je ona iznijela svoju želju da im budem "snaja" :) heh, da.. a on meni ko mlađi brat, drago moje biće ;)

Budući da nisam imala ništ za obući on mi je dao sve svoje, a donji dio donjeg veša sam posudila (tj. dobila) od njegove sestre.. Roza boxe, hau kul iz det :)
Uglavnom, prespavala sam 2 noći.
Naravno, ugasio mi se mobitel pa smo ga punili kod sestre. Još jedan od baksuz things.

U četvrtak dođem na faks.. nakon sat vremena čekanja.. pitala me.
Konačno.
Tj. nije me pitala, pitala je za koliko želim odgovarati.. za 4, kažem ja skromno.
Dobro, onda pričajte - kaže ona.
Ja - o čemu? - mislim, nek mi postavi pitanje.. bla..
O čemu znate.
Dobro, mislim si ja.. počnem ja o tematskom planiranju..
Ne, ne, to je teorija..
A jebogati, o čemu da ti pričam!?
Povežite bla bla bla..

Uglavnom, nakon sat vremena pričanja, rekla je nek dođem u utorak jer moram znati briljantno sve, budući da imam kod nje diplomski, ali nek ju nazovem u ponedjeljak.
grr..

Dobro, nazvat ću, doći ću. Ali nek ne misli da 24. ne idem na more zbog nje. Jer, idem!

Na faksu sam divno krasno napisala post za blog, baš je bil super.. i "objavi post"-am ja.. ali se izbriše.
Dobro, ne paničarim.
Idem ja drugi napisati, napišem, bio je ok.. ne ko prvi, ali prolazi.
"objavi post"-am i izbriše mi se.
Jeb.... da te jeb....... u ku...... i pi...... ma...... na kojoj su dva grama soli i četir šnite stare salame. Podriguše.

I ništa od postova. Sad sam doma pa napisah jedan praaaavi prafcati!!

Sad idem na spoj. Idem po pusu. Ili.. nešto.. Treba mi odmora..

BTW, uzela sam Rupurut. Konzumirala sam ga. Jedan.
Znate, Rupurut liječi sve. Dobro, i Gastal, ali R. je prava stvar. Ako imate kakav proble, ON će ga riješiti.
Črast mi.



Post je objavljen 16.06.2005. u 21:00 sati.