Kad se probudim znam biti onako pospana i nekako još više u snovima nego na javi pa mi se dogode kojekakve gluposti koje ni ne znam da sam napravila. O razgovorima da i ne pričam..
Prije koji dan ujutro, došla sam na posao i počela istovarivati svoju torbu, nisam mogla vjerovati svojim očima. Pobrala sam od kuće, sa stola, sve mobitele koji su se tamo zatekli..ni manje ni više, nego 3 mobitela mi se našlo u torbi..
Ništa strašno, al uvijek kad se tako nešto ujutro dogodi, sjetim se moga muža i njegove jutranje blamaže prije nekih 15 godina..
Ujutro čovjek ustao, otišao na posao i za jedno sat vremena se vratio. Crven, zbunjen i ljut:
- Bok, a jel ti mene ne gledaš kakav ja idem na posao?
- A kak to da si se već vratio? Šta nije kak treba?
- Pa pogledaj mi u noge...
Spustim ja pogled, a ono (pokušavam ovo bez smijeha napisati pa mi ne ide :))), a ono na jednoj nogi ima plavu tenisicu, a na drugoj sivu mokasinku !!!
- Hahahhaha, pa kak si se to obuo?
- Kak bi se obuo... jutro pospano, mrak ovdje i takav sam otišao na posao...
- Pa hahahah jedna tenisica ti je na vezanje, morao si se sagnut i zavezat ju, a cipela ti je hahaha samo na obuvanje..
- Da, a ja to nisam skužio ni dok sam vozio, ni dok sam došao na posao i ne bi ni skužio da nisam morao na wc...
- Kak si na wcu skužio?
- Kak, kak...pa morao sam na wc, sjeo sam na školjku, zjakao okolo, zagledao se u noge i i i onda sam vidio šta imam na nogama...
- A jel te ko skužio? ... tu sam se već plakala od smjeha i jedva sam uspjevala pričati
- Nije, al zato sam im ja svima rekao...da mi treba auto, jer se moram doma preobut i svi umrli od smjeha kad su me vidjeli, sigurno se i sad još cerekaju...
...a i ja se sad cerekam dok ovo pišem, ma da cerekam, umirem od smjeha...eto što jutarnja zbunjola može napraviti čovjeku :)))
Post je objavljen 16.06.2005. u 07:27 sati.