Krenula zorom. Pijevci još nisu pjevali. Prvo sam popila kavu i onda otišla ga odvesti u bolnicu. Nije bio spreman. Nisam zamjerila jer je bio jako tužan. Smanjuje se svakim danom i kad je to rekao, morala sam u sebi potvrditi. Žena mu je vezala cipele. Da.Moj si tata više ne može vezati cipele....Popila još jednu kavu i krenula put Agrama. Začudo nije bilo gužve i pred bolnicom ga iskrcala u sedam sati. Za desetak minuta sam bila kod prvog klijenta....Krenula sam udarno. Posao sam radila s pažnjom i brzo.
U susjednoj kancelariji jedna njihova zaposlenica je dobila danas otkaz. Trajalo je ne znam petnaest minuta, pola sata, sat. Žena je plakala....a ja sam samo dalje radila svoj posao, i dalje s puno pažnje i brzo.
Otišla sam ranije nego inače, ali doista zato što sam sve napravila. Pa i više od planiranog. Htjela sam se nekom izjadati...Nije bilo nikoga. Svi danas jure u to doba dana...Otišla na gablec i nazvala mamu. Jedem sad svaki dan Piroščardi za 20 kuna. Ukusno i fino. Ja i građevinski radnici koji rade na famoznim Hoto vilama i poneki njihov šef: Brdo raznih ljudi zapravo. Bila sam i u Zadru neki dan, ali je puno skluplje tj. 50% najmanje:Fino, ali tam se već i vode poslovni partneri na ručak.
Kod drugog klijenta sam bila Točno u podne. I opet sam radila i brzo i pažljivo i elanom.
A onda je došao lijep dio dana. Prekrasan zapravo i sve sam zaboravila. Pa makar na jedan sat.
Treći klijent kao poslastica. Već je bilo šest. Novi knjigovodstveni program u DOS-u koji nema pomoćnih tipki. I čekam instrukcije za dan dva za navigavanje kroz program.
I puno priče. tri sata priče za bezveze. I slaganja papira. Nikako mi nije jasno da ljudi ne odlažu papire na neka logična mjesta. Tj. samo sve stavljaju na kup. Maksimalno na kup. Pa tako jedno dest hrpica koje nemaju veze jedna s drugom tj. papiri nemaju veze jedni s drugima. A dobro. Zato meni plaćaju. Mislim da slažem i radim sve ostalo. I ja slažem i slažem i složim i odradim jer....
Na moj prvi radni dan (kao kancelarijskog štakora) jedna mudra Vlasta me je pitala da li ja znam čitati. I znala sam. I još mi je rekla, da sutra iz nekog razloga ja tu neću raditi tj. da nikad ne znam koji mi je dan zadnji na nekom poslu (bolovanje, smrtni slučaj i tako, otkazi još nisu bili u modi) i da ostavim sve za sobom završeno i pospremljeno, da bi se netko iza mene mogao snaći. I tako ja to radim. Sve uvijek pospremim. I nitko se nije žalio iza mene da mu nešto nije jasno. Ili da bi me nešto pitao. U biti ukinula sam samu sebe. Ne i u svom d.o.o. Jer uvijek se nađe netko kome treba nešto složiti. U papirnatom dijelu, a i nekom drugom. I zato imam posla preko glave. Ali neće zadugo. Obećajem sama sebi.
Post je objavljen 14.06.2005. u 22:32 sati.