Ogladnim ja večeras i, ne budi mi teško, zaletim se do obližnje sendvičane koja radi 24/7. Spiza nije bogznakakva, dapače, tamo idem samo kad je krajnji slučaj i kad je sve drugo zatvoreno. Ali jedna stvar koja mi se sviđa je da su žene koje tamo rade uvik dobre volje, nasmijane, uslužne...
Čak i kad dođeš pripit u gluvu uru, sve je super iako se nagledaju svakavih pijanih budala i sigurno im nije lako tu visit cile noći. Jedan moj prijatelj je reka da bi one sigurno imale dosta priča da se snimi film "Noćni život Zagreba iz perspektive prodavača u fast foodu". Šta nije dobra ideja? Sve vrste ljudi se izredaju kupujući hranu, šta po danu, šta po noći kad se vraćaju s izlazaka. Film sličan kao "Dim" di se sve vrti oko trafike, a ovde bi oko fast-fooda. No dobro, ako ovo pročita neki režiser, nek nam se javi oko autorskih prava na ideju :)
Ono šta sam htio reć je kako me nervira nedostatak elementarne pristojnosti kod nekih ljudi, bahatost i samoživost. Da se razumimo, nisam sad ja neki pristalica Bečke škole, podrigujem, psujem (trudim se što manje)... Mislim na onu temeljnu obazrivost u odnosima s ljudima, posebno nepoznatim, kao što su prodavači, konobari i slične situacije. Večeras prisustvujem ovakvoj sceni:
- kupac (za sebe) jebote, pogle ovaj burek, ovo valjda stoji danima, odvratno je... (prodavačici) - e, kaj još imaš, jel ima išta svježe? kaj ti je to tamo, daj da vidim...OK, daj mi taj sendvič i stavi mi sve unutra.
Žena napravi sendvič, doda mu, kaže izvolite, oćete možda nešto za pit, a on će na to "kaj ću pit kad kurca nemate tu... " Odgega se frajer do obližnjeg stola, počne jest manirom kromanjonca i totalno se zasere majonezom ili kojim već prilogom. Čujem da mrmlja nešto u stilu "gle glupaču koliko je natrackala ovog sranja..." i kaže prijatelju da ode po salvetu, ali u međuvremenu ugleda da ima salveta na stolu (bravo, Einstein!) i prodere se prijatelju "E, ima ovde, ne moraš donosit, ko ih jebe!!" Napomena: tip nije bio pijan, nije bio neki tipični nabildani seljak ili mafijaš, najobičniji dečko iz kvarta od kojih 30-ak godina.
E, ovakve mi se spodobe stvarno, ali ono iskonski, gade. Ne znam koje ga frustracije deru, možda mu je ovo jedina situacija u kojoj mu ljudi po prirodi posla trebaju ugađat kao gostu, ali ovo mi je stvarno jadno. Toliko patetične, negativne energije je isijavalo oko njega u tom trenutku, a on se držao kao kralj. Još jedna pobjeda nad slabijim od sebe, a sa jačima se takvi ne zajebavaju. I to je sva tragedija takvih ljudi, što misle da su face i što im vjerojatno nikad neće doć do glave koliko su mizerni. Pa će sutra mlatit ženu jer je jaje premeko skuhano.