Dobrano smo poodmakli od talijansko-francuske granice. Gotovo da smo bliže onoj francusko-španjolskoj. Putujemo linijom juga.
Kilometri se zbrajaju.....tako lako. IĐemo naprijed.
To daje nenadjebiv osjećaj!
Unazad smo se svi prestali okretati. Ili mi se tako barem čini.
Dobro raspoloženje držimo svi. Skontali smo, falla kurcu, da se više nema smisla opterečivati sa onim što nas čeka jer nas u svakom slučaju to isto čeka.... Tako nekako.
Pa sada, dok putujemo, dok smo sami sebi koferi možemo se i opustiti, pjevati, zajebajevati se,...
Za podizanje atmosfere koristimo razna (ali ne toliko razna) pomagala. Npr. mjuzika ili vika koju podignemo onako bez veze. Kako se kom digne... Samo da se nešto događa.
Vrijeme nas služi kako gdje i kako kada.
Što se tiče današnjeg dana on je sunčan i sasvim ugodan.
Mnogo od ove zemlje nismo vidjeli. Držimo se ceste bez ikakvih skretanja osim onih povremenih koji se odnose na u glavnom na ispišavanja, sranja, evnt. koju kavicu, i protegnuti sve ono što se u vožnji zgrčilo.
Češće jedemo u vijeklu. Oko nas i sa jedne i sa druge strane zelena površina, livade, pašnjaci, plantaže koječega.
Kako je združivanje sa dečkima išlo na bolje...razvijala se komunikacija,...teme su se počele same dolaziti.
Bilo je manje vremena za ostale aktivnosti kao što je, recimo, pisanje.
I dalje tvrdim da su dečki OK, čak i više od toga!
Osim onog Idijota kojeg nisam mogao probaviti ni na samom početku.
U čitavom tom zbliživanju sa drugima Saša je ostao tamo negdje....
Mi smo, zapravo završili svoje poglavlje odlaskom iz Mojeg Grada. Ne možemo razgovarati...ne možemo komunicirati zbog prisustva drugih, a o kojima sada ovisimo i on i ja. Ovisimo svi o svima. Bilo bi loše pripasti toj grupi, a ne biti s njom.
Iako smo bili stranci mi to još uvijek jesmo samo što nas veže nekoliko zajedničkih interesa i nekoliko sličnih stvari. To je dobro i dovoljno za početak. Dobro je i to što nas je večina otkačena, a i oni koji i nisu (kao Idijot, tj. Krele jer je jedini zadržao nadimak 'sa onih naših prostora'.) moraju prihvatiti stvari ostalih. Prvo jer su takvi u manjini, a drugo jer, kao što rekoh, svi ovisimo o svima.
O seksu koliko god ne mislio toliko i mislim. Tako bi ga rado konzumirao ovdije nigdje, bilo gdje. No, pitanje je dal' će se ukazati prilika za to. Nije važno, može i seks 's nogu', jednopotezni. Očekivati još i ljubav u ovoj situaciji bilo bi zaista suludo.
Ali jedna drkica....samo jedna drkica, malena...... Uff!! Ni nju si ne mogu priuštiti, a Pomoć na cestama ne pruža takve ni sličlne usluge. Jebi ga.
I noćas smo se zaustavili na nekoliko sati. Spavali smo svi zajedno.... Hmm, bilo je materijala za maštanje iako.... Pomisao na Idijota sve je uvijek pokvario.
Na tako nešto kao što je on ni noju se ne bi digo!
Sure, treba biti oprezan. Nisam si dozvolio da se mašta razvija jer ako pregorim......onda su svi jebeni, a najviše ja.
Doručkovali smo fino, rano u jutro u restoranu jednog motela uz autocestu. Danas sam ja platio doručak....malo preskupo s obzirom da se radilo samo o varijacijama na kavu, čaj i pokojem croissantu. Tek sam neki sitniš koji mi je uzvraćen od 25 € dao Danijelu (vođi grupe i vozaču) za cestarinu.
Bem ti kak je skupo!!
Poslužila nas je jedna plava žena, jako simpatična, čak bi mogao reći i zgodna. Ali kasnije sam skontao da ima tak ružne noge da mi se jadna sva zgadila,.... ružne ko' noć.
Ali, ah,....šta to meni znači. Svakako sam u društvu prokomentirao kako bi ju zveknuo (za kaznu valjda) "za dobro jutro".... ništa pretjerano...samo onako usput spomenuo bez suvišnog kurčenja u svemu tome.
E da, dobio sam i nadimak...konačno.
Konačno, jer su si ostali podjelili sve neke 'prigodne'; Jose, Dali,.....Samo moje se ime ne može nikako 'konvertirati', modificirati. No, jutros je prvi Dali otvorio oči i nakon toga nekako probudio i mene. A znaš me kako izgledam i na šta sličim kada me netom probudiš!!
Njegov pomalo urlik, zaprepaštenje jednostavno je zvučalo: «Koja si ti životinja!», a koji je pak mene prestrašilo tako da sam ga ranim jutrom poslao u vražju mater, onako...čisto kao reakcija.
I tako, ostao sam Životinja! Pomalo godi.
Uostalom, znaš da bi dobio osip da su mi dali ikakav 'normalniji'.
Kasnije sam prozvan i Minutaurom. Još se nisu sasvim odlučili koji će nadimak izabrati pa ih mijenjaju.
Već sutra bi trebali savladati dobar dio Španjolske.
Sada ćemo, odlučeno je, pristati i protegnuti noge, popiti nešto svježe, olakšati 'spremnike' i 'crpke', prošetati i/ili protrčati uokolo, a zatim opet cesta.
Ovdije miriše drugačije. Sve je isto,...cesta je cesta, automobili na cesti koje presrećemo i koji nas presreću isti su, trava je isto zelena, ali sve je drugačije. Samo je vrijeme malo bolje,...vedrije, sunčanije.
Možda je takva percepcija rezultat autosugestije, no mislim da tome nije tako.... Ne dolazi iz mene, već u mene.
Nedostaje mi ono što sam ostavio iza sebe... Barem neke stavri. Nije da žalim zbog odlaska, ali ipak mi nedostaju..... nedostaješ!
Post je objavljen 16.06.2005. u 12:39 sati.