Rezolucija Saveta Vizuelne Bezbednosti broj 2057/05
Ovim kratkim postom svečano objavljujem da sve ono što sam napisala u prošlom postu više ne stoji.
Kupila sam digitalni fotoaparat, snimila se i onda se videla.
Zaključak? Mnogo je gore nego što sam mislila.
Moj izgled stvarno jeste kraj sveta.
Ne znam šta je tome doprinelo ali se nisam razveselila. Naprotiv.
Namesto da iz depresije zgrabim koji grisin ili pak Medeno srce, odlučih da samostalno, i bez korišćenja prava na veto, usvojim sledeću rezoluciju:
Danas, kada sam kupila digitalni fotoaparat koji mi je omogućio da se vidim iz svih perspektiva, dajem časnu Titovu dijetalnu pionirsku reč da više neću jesti Smoki i čokoladne bombonice od pomorandžine kore te da ću marljivo vežbati i skakati i biti dobar drug.
U sprovođenju ove odluke planiram da iskoristim sledeća ubojita biohemijska oružja:
- voće
- povrće
- supice
- H2O
- sobni bicikl u kombinaciji sa gledanjem serije CSI:Miami ili pak neke druge detektivsko-forenzičke serije koju neobuzdano obožavam
- gorenapomenute fotografije kao extra motivator za ne jest' Batons Nougat/Jaffa/Plazma/Munchmallow kekse u odsutnom trenutku
- psiho-vizualizaciju krompira na dve čačkalice
U nameri da na sebe navučem gnev javnosti odlučila sam da rezultate povremeno, propraćene manje-više objektivnim brojkama i pokojom slikom, objavljujem na ovoj adresi.
Ciljana težina: jednocifreni broj kilograma manje.
Ciljano osećanje: zagledavanje novog fotoaparata bez paničnog straha da će iz njega u jednom trenutku iskočit' koja moja slika.