Marketing
Hoću ovakve nokte!, šmrc šmrc...
Ovo nije normalno, peče me grižnja savjesti. Mrzim kad iste greške ponavljam iz dana u dan.
Mrzim sebe što danas nisam učila. Opet činim ono što ne bih trebala, ne želim sad opet kukati na blogu o tim stvarima ali iznova to činim. Nisam ljuta, ali trenutno mi dođe da napišem sve što mrzim na sebi pa da me ljudi pošteno «popljuju» i kažu što me slijedi. Ne mogu vjerovat da i dalje grizem nokte, užasavam se svojih ruku, pa kako neće i drugi? Gledam ove svoje šugave nokte i ne samo da grozno izgledaju već me i bole. Sama sebi nanosim bol i bila bih najsretnija kad bi ovo što pišem imalo nekog smisla. Voljela bih ovo objaviti i zatim priječi preko toga, prestati sa svojom groznom navikom koja me prati još odmalena, ne sjećam se ni kad je sve počelo. Jednom sam uspjela pustiti nokte, ne da budu veliki već da budu normalni, mazala sam ih nekim lakom ali ni to nije dugo trajalo. Stvarno se pitam zašto pišem ovakve gluposti, kao da će se što promijeniti?
Ovo će biti očito post posvećen mojim noktima, divan post…Nokti su ogledalo zdravlja, što bi za mene značilo?hm, što?
Dragi moji nokti, unatoč svemu ja vas jako volim, bar ono malo što je od vas ostalo, pusica vama i ovima ispod ma čiji god bili.
.
Post je objavljen 12.06.2005. u 23:45 sati.