neću više..baš to..to na kaj mislite..ako ikaj mislite..da..
neću ih više trpiti..baš njih..njih na koje mislite, ako na ikoga mislite..
prave se kao da im nije stalo..kada su sami iz njih izlaze samo oni lijepi osjećaji koji mogu izlaziti iz nekih osoba poremećene ličnosti..ali kada nisu sami..oni su neka izopačeno hladna bića koji ne poznaju riječ osjećaj..i neznaju da se s tuđim osjećajima nemaju pravo igrati...teško mi je..i priznajem..da je sve palo u vodu..a ta voda je u rupi koju su iskopali....oni...PROKLETI BILI!!! i imat ću odmor..ako je to odmor..možda će to biti pakleno iščekivanje boljeg sutra..a ako ne preživim..ako se bolje sutra ne vrati..ako ostane u nekom prostoru daleko od mene...ostat ću sama..ponekad mislim..da me mrzi..ta sudbina..daje mi..pa mi uzima..ni ne pitajući za oprost..da li sam ikada mislila da će mi biti ovako?? ne.definitivno ne...a možda mi to i treba..da shvatim..ali ja trebam shvatiti neshvatljivo..
to je teško..preteško za mene..
netrebaju mi oni.. netreba mi nitko..mogu sama..ali ne dugo... nitko ne može doprijeti do mene..svaki novi miris ljudskog tijela odbacujem..
ne želim nikoga....
samo sebe..
ja sam si dovoljna...
i umrijet ću sama
jer umirati s nekim znači bol..
i umrijeti poslje nekoga donosi agoniju..
i strah..
od samoće..
i htjela sam im pomoći..i jesam..i nemam ništa..od toga..sve su mi uzeli...
a ja sam bila sretna..na par trenutaka..sretna ako bi u bilokojem dijelu susrela tračak..nečega..biločega...
Post je objavljen 12.06.2005. u 22:01 sati.