zzzzzzzzzzz...eto, još zijevam..i pajkim..onak malo..da...nebum niš stigla navečer napisat jer imam glumu pa ono..joj, joj samo danas i još tjedan dana..yessss...kad malo pogledam sve je to jako brzo prošlo...ono, prvi razred, pa drugi, pa eto, već je treći gotov..još malo i bit ću jednom nogom u grobu;)))) možda je sve to malo i prebrzo..ne stigneš se ne okrenuti, a nova stranica tvog života je već započela..najgore je kad se osjećaš sam..onako, kad imaš neku tjeskobu u sebi..imaš hrpu prijatelja ali kao da ti to nije dovoljno..kao da trebaš nekoga samo za sebe.da se možeš s njim grliti kad prohtiješ..ili da ti uvijek bude tu negdje...to bi bio super..a, ne ovako, jebe te život u mozak i ti se nemaš kome jadat..dobro, tu su starci..i tako, ali nije to, to..treba ti neka srodna duša...najgore je kada imaš tako nekoga...neku svoju drugu polovicu s kojom proživljavaš i uspone i padove..nekoga tko ti je zapravo sve na svijetu..tvoje drugo ja..i to izgubiš...da li onda uopće nastaviti živjeti kad se jednostavno sve nastavlja onako kako ne bi trebalo? možda, ako si dovoljno jak..i, na neki način opet imaš tu osobu, ali ona je sada tu kao i svi drugi, a ne na onaj poseban način na koji je bila samo tvoja..i tebi je žao..i nastojiš se ponašati u skladu s tim..na neki način ti uspijeva, ali nešto te guši...i kada shvatiš da ti više nemaš svoju drugu polovicu, jer je ona sada tuđa druga polovica..što da se radi????nije ovdje govor o nekoj ljubavnoj vezi..ne, naprotiv..ovdje je riječ o nečem drugom, možda dubljem..i to se teško iskazuje riječima..možda jedino pogledom...možda je samo jedan dodir dovoljan da ti se vrati sve ono izgubljeno..a možda je sve ovako i trebalo biti jer nam se sudbina narugala..treba ići dalje..jer na prašnjavim i često zamršenim stazama žvota naiđe neki novi putnik..krenut ćete zajedno..i postati srodne duše..samo jednim dodirom...
Post je objavljen 10.06.2005. u 08:46 sati.