Bilo je dana kad razmišljah
o blogu intenzivnije,nekako na
sve se čovjek navikne,pa i na
sopstveno odsustvo,pa i to
što telefona nema,u eri
mobilne manije čemu fiksni
fiksirati,i uredno plaćati...
al još je gluplje imat ga i ne plaćati,
na vrijeme...
Nije se bogznašto događalo
u proteklih par sedmica,sem što
sam dobio na poslu extra ambicioznu
koleginicu,koja pride zna da radi,što me
je nekako uzrujalo,valjda zato jer sad
više moram da se trudim, i neke stvari ne
ovise više o meni,i nema više zajebancije jer
me neće tapšati po ramenu jer sam dobar,
mada rame mi se i nije baš izlizalo(Ego je
najveći gurman koji poznajem,a moj je još
i vegetarijanac:-),njena ramena su super
senzualna,veoma erotična,vidjećemo šta
će biti,u suštini najviše me nerviralo to
što sam ,vjerovatno po prvi put,osjetio
nelagodu nekolegijalnosti...iako zapravo
uživam u tuđoj kreativnosti njena mi se
učinila prijetećom,tek tako,počeh
razmišljati o sopstvenoj ZAMJENLJIVOSTI,
a svi smo mi zamjenljivi,zar ne(u svom
odsustvu)?
Tješi me set mpetrica što mi ih pokloni
Bućimir,zbilja me iznenadio,ne gestom
koliko li količinom,al i jednom divnom,nježnom
pjesmom Keren Ann koju je umetnuo međ
Antony and the Johnsons balade,pjevane
heruvimskim glasom extra SENSUALNOG
mladića,koji,iako gej,mogao bi se naći na
mojoj listi desno...Uostalom,kako to da su
najautori,najkantautori današnjice
homoseksualci(Entoni,Rufus etc.)???
Post je objavljen 08.06.2005. u 02:18 sati.