Neko je primetio u komentaru iz prethodne priče da je najgore što monstrumi poput onog Dalmatinca žive normalnim životom, imaju ženu i decu, svi ih smatraju za savršeno normalne. To je živa istina. A gde biste vi tražili monstrume? U haustorima zgrada? U kartonskim kutijama na periferiji grada? Među pijanicama i narkomanima? To je možda tako u holivudskim filmovima, ali u stvarnosti, monstrumi su svuda oko nas. Ja sam počela da ih prepoznajem. Uglavnom imaju sitna usta, neodređeni pogled i blagi tik, kao neki trzaj glavom na stranu gore. Najviše ih viđam na telki među sveštenicima, političarima i sportistima. Ima ih i na ulici koliko volite. To su obični advokati, profesori, arhitekte, inženjeri... kao i moji mušterije. Ne pitajte me koliko puta smo to radili u dečijoj sobi. Žena i deca na putu, a on privodi u sobu svoje ćerčice. Mi smo bolesnicima okruženi. Pogledajte ovu zadnju aferu sa snimkom pokolja u Srebrenici. Murja je prepoznala te ljude i pohapsila ih, a neko se dosetio da napravi reportažu u Šidu (skoro svi su bili iz Šida) i da pita komšije i ostale sugrađane da li su ih viđali. Svi do jednog, ti monstrumi nad monstrumima koji su se iživljavali hladnokrvno ubijajući decu i još se snimali da se posle naslađuju, svi oni su bili "obični, fini, porodični ljudi". Svi komšije šokirani kad su ih videli na snimku. A šta vi mislite, da u vašem susedstvu ne žive monstrumi? Grešite.
Jeste nekad čuli za Pecku? Ne verujem, ali da znate, to je selo u zapadnoj Srbiji. Tamo sam jednom išla sa još tri ribe na posao. Zorana je skupljala ekipu, radilo se o momačkoj večeri. Sve je bilo odlično plaćeno. Skupile se nas četiri i zapalile taksijem (a to uopšte nije blizu, jedno tri čuke vožnje Ibarskom). A ko se ženio? Pop iz susednog sela. To je onaj čovek koji u crkvi na svadbama čita one nebuloze o ljubavi, beskrajnoj vernosti, slozi, miru i poštenju. Od tada, kad god vidim nekog popa, setim se njegove pijane napaljene face i besramnog ponašanja kojim sam čak i ja bila šokirana. Naravno, ne kažem da su svi popovi takvi, sigurno većina nije, ali hoću da kažem da se od svakog može očekivati sve. Ako umete da ga prepoznate, to je velika prednost.
Uostalom, pogledajte suprotan primer. Prostitucijom su se žene oduvek bavile, a da li danas znate za nečiju majku koja je bila kurva? Niste nikad čuli... Nećete ni čuti, a i ja ću jednog dana možda biti "normalna, obična, porodična žena".
Post je objavljen 07.06.2005. u 20:25 sati.