Ne čini mi se da sam sinoć bia najbolje društvo. Jebemu... pokušavam ovo napisat, provrtim par varijanti kroz glavu, i nijedna mi ne zvuči dobro, i onda blenem u ekran i glava mi se skroz isprazni i osjećam samo frustraciju i vrućinu. Najbolji način da ne napravim ništa je da počnem razmišljat o tome. Kad shvatim da ne mogu zaspat, samo spavanje mi se mota po glavi, kad pomislim kako bi treba popričat sa nekim, najednaput nemam više šta za reć, kad se prejako zakačim za neku misao, nestane. Jebemu razmišljanje, ničemu ne koristi. Da probam ponovo o tome kako sam sinoć posta živčan i nikakav, apsolutno bez razloga: dovoljna mi je neočekivana gužva, jaketa koju nemam di ostavit, ljudi koji me ne primjete, i neko poznat tko će stat između mene i nekoga s kime pričam, ne obraćajući pažnju na to da mi okreće leđa. Imam baš uvjerljivu sklonost autodestruktivnom toku misli. Kad krenem pravim putem, samo tražim iduće razloge da uđem još dublje. A stalno znam šta radim i nije me briga, i osjećam se loše zbog toga. Dosadno mi je bilo, zapravo, nije mi bilo dosadno, koncert je bia fin, ali su mi svi oko mene bili dosadni i išli mi na živce. To je krivo rečeno, usmjereno na krivu stranu. Dosada je u meni, i ja sam ih sveo na odgovarajuće dosadne uloge. Ne sviđa mi se to, želim neki impuls izvanka da mi pomogne razbit tu podosadnjujuću tendenciju, a šta mogu očekivat kad ja sve i svih mogu svest na dosadu? Ilustracija:
Frendica me sinoć pokušavala oraspoložit, a ja sam se počea igrat sadista. Ona me oće oraspoložit, a ja sam bezvoljan.
- Je li ti dosadno?
- Tako, štajaznam...
- Je ili nije?
- Ne znam...
- Odluči se!
- Ne da mi se...
I tako to ide i ide, pa sam se počea zabavljat. Povremeno je bilo zajebano držat neraspoloženo lice kad sam se tia smijat, ali uglavnom mi je uspijevalo. Nije lijepo od mene, a? Šta ću, ima bit da mi je teško ozbiljno shvatit tuđu brigu za mene. Jako glupo, mogu se tako nastavit mislit šta nije u redu sve dok istovremeno odvajam ljude od sebe. Idiot. Ona je dobra prema meni, a ja se zajebajem, sažaljevam se i očekujem neko drugo čudesno riješenje.
Proba sam još nešto pisat, ali sam glup danas i ne znam ništa.
Post je objavljen 11.02.2005. u 18:46 sati.