Odluka je pala: definitivno danas nejdem van, a najvjerojatnije ni sutra. Nije da ne bi al moj proračun za ovaj vikend je =0kn. Ok, imam bar cigarete za danas. Ima neki ok program na TV-u navečer (valjda).
Iskreno, u krizi sam, htel bi popit koju pivu i vidjeti neke ljude, i fakat mi je dosadno... Doma sam bil cijeli tjedan i nikak mi to ne odgovara. Nisam baš ne znam kak ekstrovertirana osoba, al mi fale ljudi... A, ono, starci su genijalno društvo za vikend. Moram smislit neku lovu, nekak jer ovo ovak više nejde. Čak bi možda mogel početi nekaj raditi. Ne, ne dolazi u obzir. Student servis mi ide na k.... radil sam par poslića i uvijek su me isplaćivali sa kašnjenjem od bar tri meseca- a ono radilo se o par stotina kuna. Jebeš to. Jedanput sam radil za nekog lokalnog kvazi lopova koji mi je još dan danas dužan 300kn. Koje naravno nikad ne bum videl. A kaj, da igram loto? Nikad nisam shvaćal ozbiljno te igre na sreću. Pa to nema šanse. Da se prijavim za neki kviz? Ne, idu mi na živce ljudi koji se prave pametnim pred kamerama. Ja bi odgovaral Tariku, al izvan etera. Da ne moram nikome ništ kupovati zato 'jer sam bil na Tv-u i svi dobro znamo da si osvojil 32.000kn' . Ajd, vjerojatnije bi bilo 1.000kn. Kaj mi još preostaje? Sviram, i to dobro, bez lažne skromnosti, gitaru i klavir – pa mogel bi na svadbama svirati. Da ne bi. Tolko nikad ne budem očajan. Sportske kladionice? Ne znam, možda. Al nisam baš neki stručnjak za češku 2. hokej ligu. A diploma mi je ful daleko iako studiram evo već 7 godina. Možda, al samo možda, da parafraziram Delboya – u ovo doba iduće godine mogel bi postati akademski građanin. Kad bi bar vjeroval da budem postal milijunaš.
Post je objavljen 11.02.2005. u 20:05 sati.