Sinoć, vraćajući se sa Demidže veseli, gotovo histerični, nekako razuzdani od miline što smo se rodili baš u Beogradu, u Srbiji, dva moja skoro stečena druga u daljem tekstu X-om i Y-om i moja pankerska malenkost (Z), bivamo drukani pandurima (K'-u i P'-u), pri čemu je K' mužjak, dok je P' ženka, od strane malog čoveka, moćnog portira, zato što ne držimo ruke u džepovima, skrušeno hodajući u besmisao i neizvesnost sutrašnjice, već igramo fudbal ledenicom diljem ulice Knjaza Mhaila. X i Y su bili praznih štekova, shodno tome imali su neizrecivu želju da se bore za svoja prava, zainteresovani su oni bili i za iznos policijske plate, dok atmosfera samo što nije proključala, oni su smejali i smejali, a K' je po reciprocitetu bivao bešnji, P' nam je obećala zanimljivo veče. X,Y i Z su se naježili od ogromne navale hladnoće, koja nas je odjednom preplavila usled silne želje za druženjem sa K', P' i njihovim mnogorojnim swingerskim prijateljima.
Dok su nas zapisivali u tefter, razmišljao sam koliki bolesnik moraš da budeš da bi na -15C bio zao prema ljudima koje ni ne poznaješ.
Post je objavljen 11.02.2005. u 16:48 sati.