Marketing
Moje bebe...
....Gledam po blogovima slike i postove koje pisu Big Mamma,Opaljena,More snova i još neke zaljubljene mame poput njih i uspoređujem tekstove i iskustva.
Sve smo mi iste :) Bili oni bebe, prvoškolci ili teenageri mi ih slijepo obožavamo i strepimo nad svakom sekundom njihovog postojanja...
Kada sam rodila Luku prvo šta mi je palo na pamet bilo je : "Bože, pa ja od danas više nikada neću biti bezbrižna !"
I točno tako i je...Ne želim biti neka "overprotective" mama i ponekad se pravim kao da sam cool i da se ne brinem jer ih ne želim ugnjaviti, ali klinci su pametni i skuže me pa kažu " Daj mama kalmaj se...nismo mi više male bebe :))
A ja imam osjećaj da ću ih oboje smatrati svojim bebama i kad budu imali sijede u kosi :)
Toliko ih volim da mogu fizički osjetiti tu ljubav....Najviše me od svega oduševljava kad primjetim da su ljudi, prave male osobe, sa svojim stavovima, osobnošću...Mi smo mame sklone dugo klince tretirati kao svoje male kopije, a oni su zapravo prekrasni, drugi ljudi koje imamo čast poznavati... Paula me oduševila kada je jednom prilikom rekla: "Znaš,mama, baš sam sretna šta sam vas odabrala da budete moja obitelj."
?!?!
Ništa mi nije bilo jasno,a ona je rekla da je bila anđel koji je sam birao svoju buduću obitelj i da je odabrala nas jer je vidila da se ludo volimo i da je znala da će sa nama biti sretna!!! Imala je tada pet godina!
Ništa me ne može učiniti tako ponosnom i ispunjenom kao kad mi kod ljubljenja za laku noć, u polusnu, kažu da su sretni....Di ćeš većeg priznanja...
I zato....ne želim dopustiti da njihovo djetinjstvo prođe pored mene...neću dozvoliti da me svakodnevica melje i da zbog stresa,posla i užurbanosti ne vidim svaki trenutak života moje djece...Volim Vas moji anđeli:)
Post je objavljen 11.02.2005. u 15:22 sati.