Što sam drugo mogla... čekala sam da potres prođe. Stala sam u redu i čekala. Kad je došao red na mene, ovaj mi je reko da je pretres i da izvadim sve iz đepova. Pa zar nije potres – pitam ja. Nije potres, ovo je pretres, imate li osobnu – kaže ovaj neki. A tu mi je u bursi, tu kod prijatelja... tu smo nešto... ne sjećam se što, kad je neko rek'o da je potres pa sam ja pošla vidit šta je ali se moralo čekat u redu. A gdje su vam prijatelji – kaže ovaj. Eno ih tu za stolom... evo... a, nema ih... valjda su u redu za potres. Jeste li vi konzumirali što večeras – upita me opet ovaj. Aaa, ne sjećam se... a jesam, jesam! Sendvič neki s gljivama! Dobro, dobro... izađite napolje... i manje pijte – kaže on meni. E, jebote... a da me jebeš ne mogu sad se sjetit ko je taj.
Post je objavljen 10.02.2005. u 22:04 sati.