- Bio jednom jedan ljudožder koji je bio jako dobar. Uopće nije žderao ljude. Jednoga dana dođe u njegovo selo jedan jako debeli ljud. Sav se tresao od straha jer je znao da u tom selu živi ljudožder. Kad je došao do ljudožderove kuće, pokuca mu na vrata i kaže: "Molim te, ljudožderu, nemoj me pojesti!" "Neću te pojesti makar si jako debeo, jer ja sam dobar ljudožder i uopće ne žderem ljude." "Hvala ti, ljudožderu, a ja sam se već bio strašno uplašio da ćeš me pojesti. Vidiš, sav se tresem od straha." "Nemoj se ti ništa tresti od straha", kaže njemu ljudožder. "Samo ti idi svojoj kući živ i zdrav." I tako je taj debeli ljud nepojeden otišao iz sela toga ljudoždera i svuda je pričao kako u tom selu ima jedan jako dobar ljudožder koji ne ždere ljude.
- Gdje si čuo tako lijepu priču, Ivek?
- Bilo je na televiziji. I rekli su da svi mogu ići u to selo i da ih ljudožder neće požderati.
- I mi možemo ići, Ivek?
- Ma što ti pada na pamet, Janice? Rekao sam da ne jede ljude, ali tako baš nije dobar da ne bi pojeo koje dijete.