Evo i mene među blogerima... Pomislih, ak mogu svi pisati, zakaj ne bi i ja? Iako nemam ničeg pametnog za reći. Volim svirati i slušati muziku - zadnjih godina intenzivno se furam na Bob Dylana, Van Morrisona, Tom Waitsa i slične. Između ostalog, ako kog zanima, najbolji početak bilo kojeg albuma kojeg sam ikad čul - kaj se tiče teksta - je Astral Weeks od Van Morrisona. Pa eto, ide ovak: 'If I ventured in the slipstream/Between the viaducts of your dream...'
Volim i englesku poeziju - William Blakea, Yeatsa (ok Irac je, al piše na engleskom); pisce poput Hemingwaya, Marqueza, Joycea, Kafke; filmove Kubricka, Woody Allena, Coppole, Almodovara; serije Monty Phytona... A u stvarnom životu kaj volim su uglavnom one hedonističke stvari - hrana, cuga, cure, itd... Ono kaj ne volim ne da mi se ni pisati, premda je uvijek zanimljivije slušati o onome kaj ljudi mrze.
Ove temperature su stvarno bezobrazne posljednjih dana. Ujutro kad sam izašel van, oko 8, mislil sam da mi se glava bude smrzla. Ne znam kaj je mislil stojadin al znam da mi je trebalo 20 min da ga upalim.
I sad imam problem - s razlogom imam zatvoren prozor u sobi a pušim definitivno previše i nema šanse da ikad prestanem - jednom sam pokušal i nakon tri tjedna završil kod psihijatra (ozbiljno). Al smrdi mi soba.
No, ipak nema veze. A kaj se tiče ovog nadam se da bude čitalo što više ljudi i da budem ja prvi bloger koji se proslavil diljem svijeta, preselil u London ili neku drugu metropolu, osvojil Pulitzera, Nobelovu, zaradil brdo love, imal tri žene, šest alimentacija, i vilu sa 183923 soba, umrl sam i u oporuci ostavil svoju ostavštinu, ne znam, recimo udruzi za zbrinjavanje mačaka.
I to bi bilo to, za početak.
Post je objavljen 09.02.2005. u 21:18 sati.