Nije nešto čime bi se mogao pohvaliti , al tako je to kad se čovjek ne pripremi . Jučer došao s posla , sjeo s familijom za večeru kad ono zvoni netko na vrata . A jebiga , ja najstariji ustanem i odem otvoriti kad ono na vratima svakakva neka zakrabuljena bića , cikću i cvokoću na onoj zimi , pružaju ručice i pjevaju:
" Daaaannnnas je ffffašnik , našššš je ddddan....", a sige im vise iz nosa i na uhima inje . Cupkaju oni tako i drhture a ja se ogledam lijevo i desno , ništa nemam za njih , ni bombona , ni krafni , ni jabuke , a bome ni novaca .
"Ajde djeco doma , na toplo , loše je vrijeme za maškare . Nema striček za vas ni kune , ni dolara a bome ni eura . "
"Jebeš ssssirotinju!"veli jedan Shrek i samo kaj me nisu popluvali .
Zatvorim ja vrata , kad za pet minuta opet netko zvoni .
"Ženo , gasi svjetlo , jebote , opet maškare !"viknem ja , a klinci pod hitno ugasiše svjetla i onda smo onak u tišini , ko da nema nikog doma , čekali da ovi odu .
I tako još par puta , pali svjetlo , gasi svjetlo , zvono zvoni , lupaju na vrata , grebu ko zombiji iz Rezija , a mi se ščučurili ko miševi u čošku i čekamo da odu .
Drugi put si moram zapisati da su maškare pa nabaviti koju kilu jeftinih slatkiša , tek toliko da me nije sramota pred dječicom .
Kaj djeca znaju kaj je manifaktura .
Šteta kaj je moja Klinceza bolesna , inaće bi ona isto išla po toj zimi okolo , a i zaradila bi valjda koju kunu .
Ak bi imala sreće da ne naleti na ovakvog kakav sam ja .
Srećom , nisu mi vrata zapišali i sprejom napisali : Škrtica.
Post je objavljen 09.02.2005. u 13:43 sati.