Baš kad sam počeo kukat k'o stara baba, baš kad mi najviše treba odmor od posla, dočekao sam napokon i to - idem sutra u Švecku. Za one koji ne znaju, Švecka je država na sjeveru Europe, na skandinavskom poluostrvu, između Finske i Norveške, malo iznad Danske.
Dok nas ovih dana stišće i po dvadesetak negativnih Celzijusa, prva asocijacija na Švecku mi je bila "pa koliko je tek onda tamo hladno". A onda pogledam na jedan meteorološki sajt i vidim da je u Karlstadu temperatura za kratke rukave - samo minus 4. Ajd baš liepo.
Na što nas još asocira Švecka? Švecki stol, švecki akcioni filmovi, Abba, Volvo i Saab, Ingemar Stenmark... Od svega toga najviše se veselim šveckim stolovima, nadam se da ću ih u naredna četiri dana upoznati što više. Ne bih se bunijo ni da mi se u dvorišće sparkira neki švecki autić - recimo Volvo XC90.
Švecka je navodno zemlja blagostanja, ali kad sam bijo tamo (prvi, jedini i zadnji put) nije mi ostala baš u takvom sjećanju. Tada smo se vozili pun kurac puno po šveckim cestama i držali se ograničenja k'o pijan plota jer su nas prestrašili da njihovi policajci jedu malu djecu i da naplaćuju kazne za koje mi moramo raditi po par mjeseci. Isto tako sjećam se da smo uzalud tražili neke birtije uz cestu da malo stanemo, potegnemo koju pivicu i odemo dalje. Nema toga, jok. Šveđani piju k'o smukovi, ali to rade doma između svoje četiri zida.
Ovaj puta idem gore na 4 dana, pa se nadam da ću uspjeti upoznati Šveđane i Šveđanke u boljem svjetlu. Prenijet ću im pozdrave našeg precjednika, doktora Ive i svih naših blogera (puno nas je, al smo pičkice), malo ih zajebavat kak' su ih naši razbili u rukometu i kak' Janica prca Anju Paerson u skijanju te pokušat se ogrebat za što više džaba klope i cuge.
O svemu temu bit će pisanja i po blogu, možda i izravno iz Švecke. Valjda tamo imaju kompjutere i internet.