Ne misli da ne čujem tvoje reči, ako ćutim.
Ne misli da ih ne udišem, ako ne ostavljam trag.
Ne misli da ne osećam dodir tvojih misli, ako sam tiha.
Želim da ti kažem da mi nedostaješ, reči beže brže nego ih izgovaram.
Kao pahulje kada se sudare, slova se rasprše u nedogled.
Zalutaju negde, traže mi vreme.... i čude se kako lako nestane dan.
Ne misli da sam tužna ako su leptiri zaspali na mom prozoru.
Vratiću se i opet ih probuditi pričom.
Samo sam pozajmila trenutke nekim dosadnim danima bez blogovskih slova.
Post je objavljen 08.02.2005. u 11:43 sati.