- Janice, Janice!
- Kaj pa je?
- Kaže se: Što je?
- Što je?
- Ništa! Samo sam te htio naučiti da se ne kaže "kaj pa je". A sutra ću te naučiti još nešto bolje.
- A kaj?
- Kaže se: "A što?"
- A što?
- Naučit ću te da se kaže "molim" kad te pozovem.
- Kak to "molim" kad te niš ne prosim več se samo javljam?
- Janice, Janice, nemoj biti tvrdoglava! Kad te režiser na televiziji pozove: "Jani, Jani!", nećeš mu valjda viknuti: "Kaj pa je, gospon režiser?"
- Nego kak?
- Reći ćeš: "Molim, gospodine režiseru!"
- A ak mi on veli: "A kaj me moliš, Jani?"
- Neće ti tako reći. Režiser je fini gospodin i zna kako se razgovara.
- Nego kaj bu mi rekel?
- Reći će ti: "Jani, obojite kosu novinaru Tomislavu!"
- Kaj se i muški farbaju na televiziji?
- A zašto ne? Pa i naš brico Pepek farba brkove!
- Znaš kaj, Ivek? Ne bi rada muške farbala. Ja bum rekla gosponu režiseru: "Novinaru Tomislavu ni treba farbati one tri lase kaj su mu ostali. Tak i tak je grdi kak lopov."
- Janice, pa potjerat će te s televizije!
- Baš me briga, Ivek! Ne bum ja nikakvim režiserima nikakav "molim", nego: "Fala kaj smo se videli i zbogom, društvo!"
- I?
- Kaj "i"? Bum doma viklala susede u fušu, kak i Božica Lojzekova.