Da mi je spavati....Ziiijevvv!
Kažu da je to normalno i da će proći, ali ja se osjećam, konstantno, kao da je jedanaest navečer i očajnički mi treba krevet, san....
Tako se nisam osjećala s Kćerkom.
Sjedim na poslu, ovo tipkam, pored mene, netaknuta, šalica kave...Da samo uzmem gut želudac bi mi izašao na nos.
Konstantna mučnina.
K tome, jutros, sam otkrila krvavi trag na gaćicama. Nadam se da nije ništa ozbiljno. Čut ću se s doktoricom.
Prva trudnoća je blažena.
Možeš odmarati, ležati, šetati, čitati...A moja mala zvrkica ne da mi ništa od toga.
Ja legnem na kauč, a ona će «Mama, budi se...Ne nanati...Hopa-cupa, mama!»..A meni želudac hopa-cupa.
Onda se, malecka, rasplakala s krokodilskim suzama «Mama ljuti mene!»...
Intervenira i Tata, ali uzalud, Ona hoće Mamu!!!
Razmišljam hoću li nešto pojesti, za marendu, ili ne...
Naručit ću topli sendvič...
Samo da ova letargija što prije prođe!!!
Post je objavljen 07.02.2005. u 14:53 sati.