Tim mi je rekao da, kao i većina ljudi, ima problema sa prilaženjem nepoznatoj osobi. Iako je marketinški stručnjak i stalno radi s ljudima, kad treba prići nepoznatoj osobi u baru, to je jako teško. Svi se jako bojimo odbijanja i poniženja na javnom mjestu. Drago mi je da nisam jedini. Tim kaže kad bi me vidio samog u baru, ne bi se usudio prići mi zbog straha od odbijanja. Drago mi je bilo čuti da čak i ljudi koji su inače jako otvoreni i razgovorljivi također imaju problema s tim. Sid, koji je također extrovert, treba popiti nekoliko pića da se odvaži pristupiti neznancu. U direktnom razgovoru s ljudima ne odvažuje se odmaći se od prijateljskog razgovora. Osobe za seks pronalazi samo na chatu.
Činjenica da nisam jedini mi je dala samopouzdanja da pokušam pristupiti nekome tko mi se sviđa. Toliko puta sam razmjenjivao poglede sa strancima u barovima i klubovima. Bilo je tako očito da želimo isto. To je prekrasan doživljaj kad ti netko tko te privlači uputi pogled sa druge strane bara i zadrži ga na tebi. I onda to ponavlja i ponavlja. Kao da moli da dođem do njega. Ali obojica, premda jako zainteresirani, ostajemo u svom društvu i nitko se ne usuđuje napraviti prvi korak. Nekoliko puta bi zainteresirani istupili od svog društva i osamili se. Neki bi prišli bliže i čekali da ja napravim idući korak i pokažem interes. Joj, neki od njih su bili tako privlačni!!! Ali od prevelikog straha ja bih se samo povukao još dublje u svoje društvo i počeo izbjegavati poglede.
Slušajući Tima i njegova iskustva, shvatio sam da je vrijeme da razbijem ovu svoju barijeru. Na kraju krajeva, najgore što mi se može desiti jest odbijanje osobe kojoj prilazim, a to će biti njegov gubitak a ne moj. To je tako logično i jednostavno za reći, a istovremeno nevjerojatno teško provesti u djelo!
Post je objavljen 07.02.2005. u 07:40 sati.