Nedavno mi je profa reinstalirao Windowse, BEZ IKAKVIH DODATNIH PROGRAMA, komp. mi je bio gol ko od majke rođen.
Normalno, to tako ne može, trebaju mi još nekakvi programčići da bi mi bio život lakši.
Tako mi, između ostalog, treba i Acrobat Reader, kojeg sam imala prije, ali, eto, sad ga nema.
Znam, znam, to je masovan program i ima ga svugdje, imam ga i ja, ali je otišao s onih 9 kutija iz prošlog posta na Goricu.
Tako sam ja lipo nazvala profesora i pitala ga ima li on u tamo u Učilištu koji CD s programima koji mi trebaju. On je jučer radio do 5 popodne i rekao je da ima i da se zaletim do njega u ured po to.
Nema problema, profo, doći ću ja, samo čekaj.
...............................................
(Naš profesor je mlad čovjek, stručan, dobar predavač, nema šta, ali meni se nekako čini da on pomalo zazire, šta ja znam, ko da mu je neugodno kad mu se neka cura, mlada žena, obrati.
Boja lica mu se promijeni i baca na crvenu a u glasu mu se osjeti nesigurnost iako zna o čemu govori.
Grupa u kojoj sam ja broji 9 (opet ta brojka) polaznika i sve su to uglavnom mladi i opaljeni ljudi.
Female, 4 male.
Kad se radi, radi se, ali obavezno na početku i pri kraju sata mi Femme Fatale (sorry, Francuski mi je špansko selo) se udružimo i malo provociramo profesora kad je dobre volje. Kad je loše volje, onda se zrak može nožem rezati jer se osjeti koliko nam fali one naša za*ebancija. )
..................................................
Meni je to pomalo smiješno, smiješan mi je on kako doslovno bježi, hoda unatrag, kad ga ja nešto pitam, a ja kakva sam, uživam u takvim situacijama. Meni to imponira.
Možete mi reći da sam ovakva ili onakva, ali takva sam.
..........................................
Prije nego sam otišla po programčiće, bila sam s Danijelom na Gorici, pa na kavi pa sam se i zato malo sredila, našminkala se malo više nego inače, malo razbarušila svoju kosu, obukla malo kraću suknju, NOVE čizme, jakna, kožne rukavice, ma nema šta, maca ipo.
Ulazim ja tako u Učilište, otvaram vrata, kad ono, ODRŽAVA SE TEČAJ!
(WEB dizajneri imaju nastavu subotom popodne)
Njih desetorica, skupa s profesorom, zanijemili i otvorili usta. Samo što im sline nisu počele curit.
Čudni li su ti muški.
Obuci minicu i oni ne znaju kako se zovu.
To mi žene znamo i zato se time često koristimo. Ja sam se samo htjela malo zabaviti i uspjela sam u tome.
Pozdravila sam ih, i zamolila profesora da dođe u ured.
Da ste ga vidjeli kakav je imao zbunjeni izraz lica kad me je ugledao (neću valjda na nastavu dolazit u kratkim suknjama?).
Nakon prvotnog «šoka» kad me ugledao i promotrio pozorno od glave do pete, gledao me samo u oči. Nije se usudio više spuštat pogled.
Zbunjen sjeda za svoj stol, otvara ladicu i traži, nespretno kopa po CD-ovima. Ajde, napokon je našao CD koji meni treba, i dao mi ga.
Ja sam mu se lipo zahvalila, i otišla.
On je ostao zbunjen sjediti na stolici.
Nema veze, cilj je postignut.
Ha!
Post je objavljen 06.02.2005. u 20:38 sati.