Uz jednu od udarnih vijesti večerašnjeg dnevnika HRT-a, protivljenju katoličke crkve medicinski potpomognutoj oplodnji o kojoj sam već pisala pa neću trošiti živce, pažnju mi je privukla slijedeća ili prethodna udarna vijest o troškovima predsjedničke kampanje.
Gospon Mesić, skromnih 6 i nešto milja kuna (milja od države (čitaj: naša) ), par milja od prijatelja i par milja od pravnih osoba.
Teta pašteta, sudeći po šuškanju kuloara, oko skromnih 15-30 milja kunica.
Pis of kejk...
Neš ti jeba te, čime se oni opterećuju i šta njih muči.
U našoj fenomenalno ustrojenoj državi njima je čudesan podatak o pojavljivanju tete paštete na plakatima po kojima su pišale mačke i psi.
Bez veze, baš bez veze.
Zašto da teta pašteta i ostale beštije ne potroše te skromne cifrice kako bi izreklamirale svoje nove frizure i miniće kad je nama tako divno i nikome ne fali love.
Ono, zajebavan se, alo....
Čitan jučer post od jedne moje forumšice kojoj je sin primljen na operaciju kile (bruha).
Maleni ima skoro (ili punu, nisan sigurna) godinu dana i još sisa (i neka sisa, to je zdravo) a mama i tata ne smiju bit sa njim u bolnici.
Pustimo sad na stranu majčinske i očinske osjećaje, razmislimo o tom malom biću koje ne samo da je još maleno, nego je i fizički vezano za mamu...
Kako se on osjeća kad ostaje sam u nepoznatom prostoru među hrpom teta i barba u bijelom?
Kad nema mamine sise i toplog krila, kad nema tatinog pogleda punog sigurnosti?
Kad je pravilo jasno: mama i tata tu ne mogu biti, odnosno, možda i mogu za petstotinjak kuna dnevno (samo za privilegirane naravno;).
Zašto vam je onda tako frapantno čuti da je za samo jednu jebenu predsjedničku kampanju izdvojeno 5, 10, 15, 20 milja kuna?
Neš ti love kad se sve skupa zbroji...
Ko je kriv mojoj forumašici šta se nije prijavila za izbore i osvojila koliko?, pola miljuna, milijun?
Budite sigurni da u tom slučaju ne samo da ne bi mogla biti uz dijete, nego bi joj došli doma operirat malog sisavca.
Mislim, ovo je samo jedan banalan primjer, banalan kad gledamo u globalu, no jednoj individui itekako bitan, a ako gledamo svijet globalno, onda smo, priznat ćete, u kurcu.
Grrrrrrrrrrrrrrr...bem ti dnevnik i kad ga idem gledat!
Post je objavljen 05.02.2005. u 00:39 sati.