Jeste li se ikad probudili zbrčkani, živčani, željni mira, tropskih otoka sa palmama oko kojih je samo more i ništa drugo?
Dobro, ja bi u ovoj zadnjoj stavci možda dodala i nekakvog krasnog, jakog (ali ne nabildanog !!!), preplanulog tipa...dva tri četri pet šest koktelčića sa slamčicama...ptičice koje pjevuckaju...more koje udara u hridi oko otoka...i tako...
A sunce, di mi je sunce???
Aha...tu je, sve ok...vizualizacija na zavidnom nivou.
Evo, već sam se preselila na taj otok...iako u pozadini zvučna kulisa nema apso-faking-lutno nikakve veze sa mojim tropskim otočićem.
Pogađate?
Sinko je u krevetiću...trenira glasnice....grrrrrrrrrrr...
Eh...takav mi je danas dan...živčan do bola.
A najgore je šta opće ne mogu shvatit koji je uzrok svemu tome...
Mislim ok, ajde...ni sinoć se nismo posexali, al navikla sam ja na to...pa znalo je proć i po dva tjedna bez sexa pa sam ipak bila relativno normalna.
Al danas...juhuuuu...čovječe, da mi je netko usput slučajno stao na žulj mislim da bi mu oči iskopala, čisto onako instinktivno.
Skužila sam u biti, u čemu je caka.
Pun mi je kurac kuće...i to je to.
Ja jednostavno moram nešto počet radit i (valjda) će to bit to.
A bila bi najsritnija kad bi se probudila oko 10 ujutro, namazala, obukla i uputila se na posal.
Onda bi radila nešto do, oko podne, pa bi išla na kavu (ali jebi ga, za idealan filing mi treba riva...hm...šta ću sad?)...ok...skoknula bi kupit nešto za zamezit, pa bi se vratila, pojela to, zapušila jednu cigaru...onda bi opet nešto malo radila...pa bi oko 3 piem išla doma.
A neke dane bi jednostavno prespavala jer mi se sigurno ne bi dalo ić radit.
E sad, ako neko zna takav posal, ja bi mu bila jaaaaaaaaaako zahvalna da me preporuči.
Mislim da bi bila idealna osoba za to, a čak bi mogla reć i da imam staža :)
Gledan ja ovog svog mamlaza...radi od jutra do sutra, dođe doma, pojede, popije kavu, zapali...i ima pun kurac strpljenja sa malim.
A ja?
Ja jedva čekan da on dođe doma, pa da mu ja slavodobitno predam štafetu i zavalim se negdi (ili na komp, ili na balkon sa cigaretom, ili na zahod sa stručnom literaturom-jerbo, to je jedino misto di mogu odmorit dušu i misli dok puštan vodu ili nešto drugo)...
A on to ne kuži.
On bi da se mi svi skupa igramo...da pričamo, škakljemo se, gledamo televiziju ili nešto trećo ...
E, a meni se to ne da.
Stvarno mi se ne da.
Jer sam toliko krepana na kraju dana da nisan za ništa nego za pucanje lopticama po ekranu ili tako nešto.
I ja bi volila da on to kuži...tj. kuži on to, al ja bi volila da se on s tim pomiri i da ga preuzme skroz kad dođe doma.
Makar na uru vrimena, da se ja isključim iz ove dimenzije i odem sa onim preplanulim na plažu.
Hm...valjda bude, s vremenom, dok mali krene u školu.
A ja ću nakon šta njega upišem u prvi razred uplatit 7 dana toplica.
To ću sto posto napravit.
Samo me gledajte.
A sad idem popit onaj koktel i leć na sunce.
Alohaaaaaaaaaaaaaaaa....
Post je objavljen 03.06.2004. u 22:40 sati.