Pričala san s prijateljicama o Valentinovu..kolektivno ga nevolimo i najrađe bi ga zaobišle u širokom lugu il prispavale.Al nemoš,tako smo mi osuđene na ona pisamca,srca i ostala sranja po školi..teška glupost...Skužile smo da 96% razreda nema momka,al u ovom gradu ništa nije čudno...Pa smo eto odredile 15.2. ka dan nas slobodnih i na taj dan ćemo se teke zajebavat,komentirat komade(ako naletimo na kojeg) i uživat,ma šta nas briga...A za Valentinovo če vjerovatno svaka od nas razmišljat o NJEMU,onome koga bi tile imat kraj sebe al nemamo..i tako,mrzit cemo taj dan dok nan se ne posrići i dok ON napokon ne bude s nama,dok nan ON ne pokloni nešto...al do tad,izbjegavat ćemo taj dan šta je više moguće,ako je uopće moguće...?
Post je objavljen 02.02.2005. u 20:25 sati.