Na mahove imam punu iluziju da mi je u strahovitoj lomljavi i prolaznosti svega oko mene dato pet minuta, poklonjeno pet minuta na belom hlebu, da slobodno i mirno dišem i mislim.I ja koristim radosno to vreme, mirnoćom biljke, i ne pomišljam ni kad je počelo ni kad će svršiti.A moja misao proteže tih pet minuta u beskonačnost, iznad svih pokreta, sukoba i bura, i ja živim svetlim, dubokim životom misli i ne mogu ni jednom od tih pet trenutaka da dogledam kraja, jer je veći od sveta i dublji od sreće.
Ivo Andrić
Post je objavljen 25.01.2005. u 20:20 sati.